Sve se vraca, sve se placa...

Sedila sam u čekaonici kod zubara i primetila diplomu
zubara,čije ime i prezime mi je bilo jako poznato...
Kad je nekad davno došao u naš razred – odmah sam
bila zaljubljena u njega.
Međutim, kad je ušao u ordinaciju, to nije bio on, već
neki sedi dedica, izboranog lica, s debelim naočarima.
Ipak, kad sam sela na stolicu, nisam mogla izdržati i
upitala sam ga: – “Jeste Vi išli u II. gimnaziju?”...
Rekao je: – “Da, maturirao sam 1983. godine. Otkud
znate?”...
- “Pa bili ste u mom razredu!”, odgovorila sam ushićeno.
I ONDA JE TAJ ODVRATNI, SIEDI, ĆORAVI, IZBORANI
PED*RČINA REKAO:
- “A što ste predavali?”...



Sve se vraca, sve se placa...